O ČOKOLADI…
Čokolada se proizvodi od ploda stabla zvano kakaovac, koje raste u tropskim šumama srednje Amerike. Blagotvornost semenki kakaovca prvi su otkrili Maye 600 godina pre Hrista. Važnost te biljke bila je tolika da je postala ‘drvo novca’. Izgleda da je sa 4 semenke kakaa mogla da se kupi tikva, sa 10 kunić, a sa 100 rob! Posle 1500. god. Kristofor Kolumbo uvezao je prve semenke kakaovca, ali tek je dvadeset godina kasnije Cortés započeo s uvozom u Evropu.
Svako stablo kakaovca proizvede godišnje oko 40 plodova (cabosses). Svaki plod u sebi sadrži prosečno 30 do 40 semenki kakaovca koje se nakon vađenja ostavljaju nedelju dana na suncu da se osuše, a potom se šalju u ‘chocolateries’ gdje se prže i pretvaraju u kakao pastu. Bila čokolada bela, crna, mlečna ili u obliku čokoladnih bombona, svaki Evropljanin godišnje prosečno pojede oko 3,5 kg.
Mlečna i bela čokolada obiluju kalcijumom. Procenat gvožđa u njoj veći je nego u crvenom mesu. Fosfor u čokoladi sličan je onom koji nalazmo u ribi. Sadrži i kalijum koji pomaže u dovođenju pritiska u ravnotežu. Sadrži antioksidanse koji se bore protiv starenja ćelija. Obiluje sastojcima koji razvijaju sposobnost koncentracije i otpornosti na telesni zamor.
Među osobinama kojima čokolada obiluje, u crnoj nalazimo magnezijum koji podstiče ponovno uspostavljanje ravnoteže tonusa nervnog sistema i vraća dobro raspoloženje.
Čokolada poseduje visoki procenat belančevina koje hrane kožu. Pravi je koncentrat sastojaka koji deluju podsticajno na eros
(Izvor : kuvar ČOKOMANIJA by Tupperware)